D

Godina upisa/zaposlenja na AUNS: 2000.
Broj indeksa: 116/2000
Departman-odsek i smer: Grafičke komunikacije
E-mail adresa: tanjanja.ns@gmail.com
Web adresa: www.tanjadukic.com

Tatjana Dukić Počuč, diplomirani grafički dizajner.
Rođena 1981. godine u Novom Sadu. Završila Akademiju umetnosti u Novom Sadu, likovni odsek, smer grafičke komunikacije u klasi prof. Boška Ševa, postdiplomske studije na istoj akademiji.
Radi kao freelance grafički i veb dizajner od 2003. godine za domaće i strane klijente od kojih najradije izdvaja: izdavačku kuću Futura publikacije, časopis za savremenu kulturu Vojvodine Nova misao, Zavod za kulturu Vojvodine, nevladinu organizaciju Centar za regionalizam, Multimedijalni centar Led Art /Art klinika, INFANT festival, Regionalnu razvojnu agenciju Bačka. Član UPIDIV-a od 2005. godine. Izlagala u zemlji i inostranstvu.

Godina upisa/zaposlenja na AUNS: 2013
Broj indeksa: 144
Departman-odsek i smer: Muzički, violina
E-mail adresa: chvaka@hotmail.com
Web adresa:

Godina upisa/zaposlenja na AUNS: 1974.
Broj indeksa: 26
Departman-odsek i smer: Muzički/kompozicija
E-mail adresa: stevan.divjakovic@gmail.com
Web adresa:

Stevan Divjaković (1953), diplomirao je i magistrirao kompoziciju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi prof. R. Bručija. Od 1980. radio je kao profesor u Muzičkoj školi „Isidor Bajić” na predmetima – Harmonija, Kontrapunkt i Muzički oblici. U istoj školi je bio i direktor od 1992. do 1995. godine. Od 1995. godine bio je upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu; od 2003. godine radi na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu u zvanju profesora, a od 2006. godine je i direktor te ustanove. U periodu od 1987. do 1995. bio je umetnički direktor Novosadskih muzičkih svečanosti. Član je Udruženja kompozitora Vojvodine, čiji je svojevremeno bio i predsednik. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja kao što su nagrada „Petar Konjović“ (1982), prva nagrada na Konkursu Evropske radiodifuzne unije (EBU), organizovane od strane JRT za kompoziciju Svečana uvertira za simfonijski orkestar (1984), Povelja grada Novog Sada (1986), Oktobarska nagrada grada Novog Sada (1989) i dr. Posebno je uspešno od strane publike i kritike primljena Sinfonietta dramatica koja je štampana u Nemačkoj, a na Svetskom festivalu u Austriji – Insbruk bila obavezno delo u najvišoj takmičarskoj kategoriji. Muzički jezik Stevana Divjakovića u ranom opusu rezonirao je sa evropskim postmodernističkim trendovima u kojima su preovladale tehnike moderne. Ipak, u kasnijem stvaralaštvu primetan je zaokret kao umerenom izražavanju, sklonost ka tonalnim sazvučjima u kojima se primećuje kompozitorovo ubeđenje da je komunikacija sa publikom jedan od imperativa stvaranja. Pisao je solo pesme, klavirske kompozicije, kamerna i simfonijska dela, kao i muziku za pozorišne komade, a među najznačajnije opuse spadaju, osim pomenute Simfonijete, Koncert za hornu i gudački orkestar, Koncert za violinu i simfonijski orkestar, vokalno-instrumentalno delo Altum Silentium (Duboka tišina), Predsmrtna ljubavna pesma (balet-tejp), Kosovska elegija za kamerni sastav i glas, Simfonijska poema Feniks, opera Vladimir i Kosara itd.